Zamisljeni prijatelju Testo

Uz sum kise i zubor nostalgije vozova stizao je kuci drugom klasom.
Na stanici tihi lavez kerova i par ljudi u iscepanim kaputima nesto su pricali bez veze,
uz skripu tockova sisao je sa voza i uputio se ka vratima gde ga je cekala nostalgija.
Zajedno stigose kuci a na vratima je stajala posmrtnica pise Petrovic Xenija.

Okrenuo se i potrcao ka nicemu, pokusava da pobegne od svega, od sebe samoga.
Od umora i ostalog padne na zemlju i bolno se iskezi da bolno se iskezi.
Nakon nekog vremena ustaje i shvata da nema nikoga, ama bas nikoga,
Vece je mirisalo na tamjan, na peceni kukuruz, izvadio je pistolj i povukao oroz.